У БЕРАНАМА ПРИЈЕ ПЕТ ГОДИНА УСПОСТАВЉЕНА ЗАВИЧАЈНА НАГРАДА'' РАДОМИР П. ГУБЕРИНИЋ
ПРИЈЕ ПЕТ ГОДИНА УСПОСТАВЉЕНА ЗАВИЧАЈНА НАГРАДА'' РАДОМИР П. ГУБЕРИНИЋ
Радомир Петров Губеринић рођен је 1927.године у Будимљи код Берана. Основну школу је учио у родном мјесту, а средњу економску школу у Старом Бечеју у Војводини, пошто је његова породица од 1946. до 1963. живјела у Савином Селу код Врбаса као колонистичка. Тамо је радио као културно-просвјетни референт у Среском одбору ССЈ у Кули, а затим у привреди.Завршио је први степен економије на Економском факултету у Суботици. Сарадњом у београдском ''Јежу'' 1953. почео се бавити новинарством и публицистиком. Објављивао је у многим листовима и часописима запажене прилоге о историји Васојевића. Као посебна издања објавио је: ''Сеобе са горњег Лима, Ибра и Таре'', Горњи Милановац, 1976., ''Однос Књаза Николе према Доњим Васојевићима (1875-1886)'' Иванград (Беране), 1984., ''Стари трг и рудник Брсково-трг Брсково на Лиму а не на Тари'', Иванград (Беране) 1985., ''Братство Губеринића и његови огранци'', Ниш, 1987., ''Будимља'', Београд, 1994., ''Буне у Васојевићима'', Београд, 1996., ''Манастир Ђурђеви ступови'', Андријевица, 1996., ''Кнез Никола Васојевић и Књажевина Васојевићи'', Андријевица, 1998., ''Легенде'', Бијело Поље, 1996., ''Документа о Васојевићкој области (1861-1912.)'', Београд, 2001., ''Пуниша Рачић-живот за једну идеју'' ,(као коаутор са др Драгомиром Кићовићем), 2002., ''Манастир Шудиково'', Андријевица, 1997., ''О старости Срба на Балкану'', Београд, 2002., ''Томица Чукић - вјерник српства и отаџбине'', (као коаутор са др Миленком Вујовићем), Београд, 2003., ''Младотурски злочини у Полимљу (1908-1912)'', Београд, 2004.
Радомир Губеринић није само био врсни познавалац историје српскога народа, већ је заједно са групом потомака и поштовалаца обновио 15. новембра 1996-те рад Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца, и био први предсједник. На тој дужности се налазио све до 21.12.2001., када се због болести повукао са функције предсједника, али је и даље био члан руководства у Беранама и члан Главног одбора Удружења у Београду. Умро је 11. априла 2006. године у 79. години и сахрањен на Будимском
Од 2013. године Удружење ратних добровољаца 1912–1918.,њихових потомака и поштовалаца и часопис ''Глас Холмије'' установили су награду за публицистички рад која носи име познатог истраживача и публицисте Радомира Губернића. Истакнуто је да је та награда, на предлог трочланог жирија у саставу: Бранислав Оташевић, Давид Лалић и Живко Бјелановић, припала новинару и публицисти Вукосаву Ракетићу за књигу која говори о животном путу Дивне Вековић, која је била велики патриота, хуманиста и интелектуалац.
Награду су до сада добили
1. ВУКОСАВ РАКЕТИЋ
Новинар и публициста Вукосав-Вуле Ракетић рођен је 27.децембра 1936. године у селу Навотина. Основну школу је похађао у Ријеци Марсенића, а осмогодишњу у Андријевици. Гимназију је учио у Беранама и Косовској Митровици. У Београду је завршио Вишу кадровску школу, а затим наставио студије журналистике на загребачком Свеучилишту. Новинарством се почео бавити још као ученик беранске гимназије, сарађујући у листовима ''Младост'' и ''Омладински покрет''. На конкурсу београдског ''Јежа'' добио је прву награду за хумористички текст под насловом ''Горак је умјетнички хљеб''. Многи су очекивали да ће ова награда имати пресудни утицај да се у даљем раду посвети писању хумористичких текстова, али је и поред тога и бројних других изазова до краја остао вјеран својој првој (великој) љубави - новинарству.
Професионално ангажовање започео је у приштинском ''Јединству'' и косовско-митровачком ''Звечану'', али је и стицањем породичних прилика био принуђен да се врати у завичај. Скоро три деценије уређивао је листове удруженог рада у Беранама и Подгорици, који су не само по садржају него и по квалитетним текстовима које су доносили, били у самом врху листова ове врсте у Црној Гори, али и на нивоу СФРЈ. За предани рад у њима добио је бројне награде и признања, не само од асоцијацијâ листова удруженог рада на нивоу државе него и од Савеза синдиката Југославије. Добитник је и награде Удружење новинара Црне Горе. Спадао је у ред врло ангажованих новинара коме је истина била дража од рођене мајке, па су му многе редакције од Триглава до Ђевђелије врло радо отварале врата за сарадњу. Преко двије деценије сарађивао је у беранској ''Слободи'' и београдски ''Вечерњим новостима''. Два његова текста о погибији Бранке Ђукић на Чакору и о трагичној судбини Милене Милошевић из Липова код Колашина (објављени у ''Вечерњим новостима'') изазвале су велику пажњу у југословенској јавности и добили врло високе оцјене од стране редакцијског колегијума. Ни након одласка у залужену пензију његово перо не мирује. Скоро четири и по године био је стални дописник београдског ''Сведока'' из југоисточног дијела Црне Горе и западног дијела Србије. У овом листу објавио је велики број запажених прилога који су пробудили велику пажњу јавности и у значајној мјери допринијели дуплирању тиража овог гласила. Сад је стални сарадник мјесечног часописа ''Пчеларство'' у коме пише репортаже и друге прилоге о искусним и младим пчеларима и њиховим манифестацијама (годишње скупштине, славе и друго) на сјеверном подручју Црне Горе. Био је главни и одговорни уредник ''Пензионера'', листа беранских пензионера. Објавио је књигу из области публицистике и историје ''Дивна Вековић-хероина великог срца''.. Живи и ради у родном селу Ријеци Марсенића на обали зеленог Лима.
2. БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ
Бранислав Оташевић је рођен 1948. г. у Горњој Ржаници, општина Плав.
Школовао се у Мурини, Подгорици и Београду. Завршио је Средњу техничку машинску школу у Подгорици, ондашњем Титограду, Програмирано машинство на Институту Машинског факултета у Београду и Новинарску школу на Југословенском институту за новинарство-Београд. Радио је у ''Хемпру'' Београд, ''Бентонит''-у Петровцу на Мору, ШИК-у ''Бор'' у Плаву и ''Плављанки'' у Плаву.
Био је одборник и предсједник Вијећа Удруженог рада СО-е Плав (1974-1978), делегат вијећа Удруженог рада Скупштине Црне Горе (1974-1978) и (1978-1982), потпредсједник и в.д. предсједник Општине Плав (1978-1982), делегат и члан Извршног одбора Самоуправне интересне заједнице здравственог осигурања радника и земљорадника Црне Горе 1982-1986. године, предсједник Извршног одбора Самоуправне заједнице здравства СФРЈ (1982-1986), члан Скупштине и предсједник Извршног одбора Осигурања ''Ловћен'' у Подгорици (1982-1986), предсједник Скуппштине осигурања ''Ловћен'', филијала Беране (1986-1990), предсједник ОК СК Плав у периоду јун 1990-јун 1991., предсједник ОО ДПС Црне Горе – Плав 1991-1997. У исто вријеме члан ГО ДПС Црне Горе, посланик у Скупштини Црне Горе 1990-1992., и посланик у Скупштини Црне Горе у периоду 1992-1996.год., предсједник Општине Плав у периоду новембар 1996. до децембра 1997. године, предсједник општинског одбора СНП Црне Горе од 1998. до 2003. године и члан ГО СНП Црне Горе, два мандата, секретар Извршног одбора ОО СНП Црне Горе – Плав на којој се дужности и сад налази. Биран је у органе управљања у предузећима гдје је радио. Један је од оснивача и организатора ''Плавских свечаности културе'' до 1990. године. Био је савезни посланик 2000-2003. године.
Новинарством се бави од 1967. године. Први новинарски текст је објавио у листу ''Борба'' Београд 1967. године. Сарађивао је улистовима: ''Слобода'' - Беране, ''Свевиђе'' - Беране, ''Омладински покрет'' и ''Покрет'' - Подгорица, ''Просвјетни рад'' - Подгорица, ''Побједа'' - Подгорица, ''Дан'' - Подгорица, ''Глас Црногорца'' - Подгорица, ''Комунист'' - издање за Црну Гору, ''Ловћен'', лист осигурања ''Ловћен'' - Титоград, ''Гласник привредне коморе Црне Горе – стручно информативно гласило, ''Гласни'' - самоуправних интересних заједница Црне Горе, ''Политика'' - Београд, ''Вечерње новости'' - Београд, ''Политика експрес'' - Београд, ''4. јул'' - Београд, ''Наша штампа'' - Београд, ''Задругар'' - Нови Сад, ''Ослобођење'' - Сарајево, ''Арена'' - Загреб, ТНП Љубљана, ''Јединство'' - Приштина, Радио Метохија - Пећ, Радио Приштина, Радио Беране, Радио Андријевица, Радио Црне Горе, Радио Београд, ТВ Титоград, ТВ Београд, ТВ Нови Сад, ТВ Приштина, ''Пензионер'' – Беране, ''Глас Холмије'' - Беране, ''Глас Васојевића'' - Београд.
Објавио је преко 3000 новинарских, радио и ТВ прилога различитих жанрова, 15 фељтона у листовима ''Дан'' (дванаест) и ''Слобода'' (три). Објавио је више радова у часописима: ''Токови'' - Беране, ''Времекази'''- Андријевица, ''Милешевски записи'' - Пријепоље, ''Добровољачки гласник'' - Београд, ''Књижевност'' - Београд, ''Записи'' - Београд, ''Пракса'' – Титоград, ''Глас Холмије'' - Беране, ''Српске новине'' - Подгорица.
Био је члан редакције листа ''Слобода'' (Иванград, Беране), члан издавачког савјета часописа ''Мостови'' - Пљевља, члан издавачког савјета ''Гласник''-а СИЗ-ова СРЦГ од 1982-1986.године, члан редакције ''Гласник''-а – Информативног гласила СИЗ-ва Црне Горе, предсједник Издавачког савјета часописа ''Глас Холмије'' и члан редакције листа ''Пензионер'' - Беране.
Објавио је 50 научно-популарних и стручних радова, преко 40 стручних чланака у часописима и листовима, 12 рецензија књигâ, 12 приказа књигâ, отворио седам изложби сликâ у Плаву, Београду, Подгорици, Чазми, Пећи, Мурини и Беранама. Промовисао преко 22 књиге у Мурини, Плаву, Андријевици, Беранама, Подгорици, Пећи, Орашцу, Тополи и Београду. Учествовао на пет научних скупова (по једном у Плаву, Мурини и Новом Пазару, два у Пријепољу). У Зборницима са тих скупова објављени су му радови. Учествовао је на бројним књижевним сусретима и манифестацијама.
Објавио је једанаест књига:
1. Школство Полимља и Велике, издање Основне школе ''Петар Дедовић'', Мурина,
1986.,
2. Од Ниша до мора подно Чакора, Информативни центар Беране, 1995.,
3. Савине стопе, Издавачка кућа ''Ступови'', Андријевица, 1996.,
4. Мурина –историја и вријеме, ИК ''Комови'', Андријевица, 2000., заједно са Вуком
Марсенићем – коаутором,
5. Проклетијски заљубеник, ИК ''Комови'' и ''Покрет'', Подгорица, 2001.,
6. Велика и Полимље, књига I, Културно-просвјетна заједница Србије, Београд и ИК
''Комови'', Андријевица, 2002., и Одбор за проучавање села САНУ Београд, 2002.
7. Вилин извор – легенде и приче, ИК ''Комови'', Андријевица, 2006.,
8. Горки укус времена, (о прози Вељка Мијовића), ИК ''Комови'', Андријевица,
2006.,
9. Раскућници - роман, ИК ''Комови'', Андријевица, 2007.,
10. Комитски покрет у Полимљу и Велици, ''Комови'', Андријевица, 2010.,
11. Руси у Васојевићима, ''Пегаз'', Бијело Поље, 2011.
12. Милован Ђилас скица за портрете. Српска књижевна задруга СНВ Црне Горе , Подгорица, 2014.
Добитник је Повеље Међурепубличке заједнице за културно-просвјетну дјелатност из Пљеваља.
Живи и ствара у Горњој Ржаници, свом родном мјесту.
Бави се књижевношћу и публицистиком. Члан је Удружења новинара Црне Горе, Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању, Београд и предсједник њеног огранка за Црну Гору. Члан је Клуба завичајних стваралаца у Плаву, члан је Књижевног клуба ''Михаило Лалић'' у Андријевици. У завичају је организовао бројне књижевне манифестације, изложбе књижевне вечери и промоције књига.
Заступљен је у монографијама ''Ко је ко у Црној Гори'' и ''Ко је ко у парламентаризму Црне Горе''. Заступљен је у Библиографији Васојевићâ и Библиографији ''Просвјетног рада''. Члан је Књижевне заједнице Југославије.
Добитник је награде ''Михаило Лалић'' за свеукупно стваралаштво.
Ово је његова дванаеста књига.
Има више рукописа припремљених за штампу.
3. ГОРАН КИКОВИЋ
Жири у саставу : Давид Лалић, пјесник, Новак Вујачић, новинар, и Добрашин Јелић, књижевник, донио је одлуку да награду за публистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића, која носи назив ''Радомир П. Губеринић''.за 2015. годину додијели Горану Киковићу, професору историје и историчару из Берана.
До сада су ову награду добили: Вукосав Вуле Ракетић, новинар и публициста из Навотине код Андријевице за 2013. годину и Бранислав Оташевић, књижевник и публициста из Горње Ржанице код Плава за 2014.годину.
. Горан Киковић рођен је 28.07.1975. у Иванграду (данашњим Беранама), од оца Страхиње и мајке Даринке-Маре, дјевојачко Божовић. Основну школу учио је у Ровцима и Доњој Ржаници. Гимназију завршио у Беранама. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини на одсјеку за Историју на теми ''Војвода Павле Ђуришић''. До сада је објавио, пет књига: ''Војвода Павле Ђуришић'', Подгорица, 2003., ''Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори-Подгорица 1918.'', Беране, 2006., ''Развој просвјете и школства у Доњим Васојевићима (са посебним освртом на основне школе у Доњој Ржаници, Калудри, Загорју, Ровцима и Ријеци Марсенића)'', Беране, 2008., ''Мило Кењић са својим батаљоном у борби за слободу и уједињење српскога народа'', Беране, 2010. и ''Преци и потомци'',Беране,2014. Бавећи се проуочавањем историје српскога народа објавио је значајан број текстова, чланака и прилога у многим листовима и часописима, у којима се бори против фалсификовања историје српскога народа. Био је предсједник Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић''-Беране, главни и одговорни је уредник часописа за књижевност, историју и културу ''Глас Холмије'', члан је редакције часописа за обнову српске културе и традиције ''Србобран''-Беране, члан је Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању- Београд ,Југословенске књижевне заједнице, Удружења српских књижевника и пјесника ''Горска Вила'' са сједиштем у Подгорици и почасни предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране. Поред научног доприноса за поштовањем традиције и расвјетљавањем историјске истине о српском народу, радио је у ОШ ''Доња Ржаница'' код Берана као професор историје, предајући историју и историју религије, бави се и политичким радом,у два мандата био је одборник у СО Беране а сада је на дужности предсједника Скупштине општине Беране. Живи у Доњим Лугама код Берана.
4.ГЕНЕРАЛ ДР ЛУКА КАСТРАТОВИЋ
Награда '' Радомир П. Губеринић '' за 2016. годину додијељена је на Видовдан, када је слава Удружења. Награду је донио жирији у саставу Горан Киковић, предсједник и чланови: Давид Лалић и Миличко Трифуновић је предложио генерала др Луку Кастратовићаза књигу “Доктори наука из Васојевића“.Ова награда је да подсјетимо установљена 10. Октобра 2013. године за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са подручја Васојевића која носи име Радомира Губернића познатог истраживача и публицисте. Ову награду установили су Удружење ратних добровољаца 1912–1918.,њихових потомака и поштовалаца и часопис за књижевност, историју и културу “Глас Холмије“. Досада ову награду су добили: новинар и публициста Вукосав Вуле Ракетић за 2013. годину за књигу “Дивна Вековић- хероина великог срца“. 2014. Године награду је добио Бранислав Оташевић, књижевник и публициста за књигу “Милован Ђилас- скица за портрете“. За 2015. Награду је добио Горан Киковић, историчар и публициста за књигу “Преци и Потомци“.
Лука Кастратвић рођен је у селу Трешњеву, општина Андријевица. Основну шкколу завршио је у родном месту, гимназију у Иванграду (Беранама), Војну академију противваздушне одбране у Задру, Високу војнополитучку школу Југословенске народне армије у Београду, Школу националне одбране у Београду, Факултет политичких наука у Загребу. Магистрирао на Војној академији у Београду, а докторирао на Факултету цивилне одбране у Београду.
У противваздушној одбрани био је на дужностима од командира вода до команданта пука, затим на дужностима референта и помоћника команданта на тактичком, оперативном и стратегијском нивоу, командандант аеродрома Батајница (Београд) и Голубовци (Подгорица) и Начелник сектора цивилне одбране и Помоћник Министра одбране за цивилни сектор СР Југославије и Државне заједнице Србија и Црна Гора. Редовно је унапређиван од чина потпоручника до генерал-мајора. Службовао је у Бихаћу, Загребу, Ужицу, Подгорици и Београду.
Учествовао је активно у изради Војне доктрине СР Југославије, Стратегије националне безбедности СР Југославије, Стратегије одбране Србије и Црне Горе и у научно-истраживачком пројекту Генералштаба Војске Југославије "Примена логистичког приступа у организовању Војске Југославије". Био је председник Савета Факултета цивилне одбране 2002-2003. године. Аутор је књига "Доктори наука из Васојевића"(2010.), "Сердари,војводе и генерали из Васојевића" (2013.) и "Развој цивилне одбране у Републици Србији – нови модел" (2015.).
У Беранама је 12. Априла у организацији савеза удружења Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине одата почаст српском историчару, публицисти и хроничару Васојевића Радомиру П. Губеринићу.Тим поводом је делегација посјетила његову вјечну кућу на Будимском гробљу код Берана.
О значају дјела Радомира Губеринића говорио је историчар и предсједник СО Беране Горан Киковић, који је тада рекао :
Поштована породицо Губеринић, драги поштоваоци и пријатељи Радомира Петровог Губеринића. Данас након десет година посјетисмо гроб нашег Радомира који је био први предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца од обнове рада 1996.године. И ако сви знамо ко је био Радомир хоћу данас да овдје над његовим гробом да прочитам његову кратку биографију:
Радомир Петров Губеринић рођен је 1927.године у Будимљи код Берана. Основну школу је учио у родном мјесту, а средњу економску школу у Старом Бечеју у Војводини, пошто је његова породица од 1946. до 1963. живјела у Савином Селу код Врбаса као колонистичка. Тамо је радио као културно-просвјетни референт у Среском одбору ССЈ у Кули, а затим у привреди. Завршио је први степен економије на Економском факултету у Суботици. Сарадњом у београдском “Јежу“ 1953. почео се бавити новинарством и публицистиком. Објављивао је у многим листовима и часописима запажене прилоге о историји Васојевића. Као посебна издања објавио је: “Сеобе са горњег Лима, Ибра и Таре“, Горњи Милановац, 1976., “Однос Књаза Николе према Доњим Васојевићима (1875-1886)“ Иванград (Беране), 1984., “Стари трг и рудник Брсково-трг Брсково на Лиму а не на Тари“, Иванград (Беране) 1985., “Братство Губеринића и његови огранци“, Ниш, 1987., “Будимља“, Београд, 1994., “Буне у Васојевићима“, Београд, 1996., “Манастир Ђурђеви ступови“, Андријевица, 1996., “Кнез Никола Васојевић и Књажевина Васојевићи“, Андријевица, 1998., “Легенде“, Бијело Поље, 1996., “Документа о Васојевићкој области (1861-1912.)“, Београд, 2001., “Пуниша Рачић-живот за једну идеју“ ,(као коаутор са др Драгомиром Кићовићем), 2002., “Манастир Шудиково“, Андријевица, 1997., “О старости Срба на Балкану“, Београд, 2002., “Томица Чукић -вјерник српства и отаџбине“, (као коаутор са др Миленком Вујовићем), Београд, 2003., “Младотурски злочини у Полимљу (1908-1912)“, Београд, 2004.
Радомир Губеринић, није само био врсни познавалац историје српскога народа, већ је заједно са групом потомака и поштовалаца обновио 15. новембра 1996-те рад Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца, и био први предсједник. На тој дужности се налазио све до 21.12.2001., када се због болести повукао са функције предсједника, али је и даље био члан руководства у Беранама и члан Главног одбора Удружења у Београду. Умро је 11. априла 2006. године у 79. години и сахрањен на Будимском гробљу. Радомир П. Губеринић је на данашњи дан сахрањен овдје у старој Српској жупи Будимљи али није заборављен од нас из савеза удружења Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине јер смо му ми у Центру за културу Беране, 15. октобра 2007., организовали вече посвећено њеовом стваралаштву (Радомира П. Губеринића) о чијем су дјелу говорили професори Свето Мартиновић и Горан Киковић, публициста Бранислав Оташевић и доктори Миленко Вујовић иБранислав Вешовић. Затим смо 10. Октобра 2013. године установили награду за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са подручја Васојевића која носи име Радомира Губернића познатог истраживача и публицисте. Ову награду установили су Удружење ратних добровољаца 1912–1918.,њихових потомака и поштовалаца и часопис за књижевност, историју и културу “Глас Холмије“. Досада ову награду су добили: новинар и публициста Вукосав Вуле Ракетић за 2013. годину за књигу “Дивна Вековић- хероина великог срца“. 2014. Године награду је добио Бранислав Оташевић, књижевник и публициста за књигу “Милован Ђилас- скица за портрете“. За 2015. Награду је добио Горан Киковић, историчар и публициста за књигу “Преци и Потомци“. Ове године награда за 2016. годину ће се додијелити на Видовдан, када је слава Удружења за награду жирији у саставу Горан Киковић, предсједник и чланови: Давид Лалић и Миличко Трифуновић је предложио генерала др Луку Кастратовићаза књигу “Доктори наука из Васојевића“. Наставићемо и у наредном периоду да и на овај начин се сјећамо на Радомира Губеринића који је ударио темеље и нашем Удружењу и нашем часопису “Ѓлас Холмије“,који је основан на идеологији Кнежевине Холмије и кнеза Николе Васојевића о чему је књигу написао Радомир Губеринић. Зато смо и данас посјетили његов гроб јер поштујемо дјело које нам је покојни Радомир оставио. Нека је за утјеху породици Радомировој што су га оваквог имали и што говорници кажу да Бог да се овакви рађају у братству Губеринића и у племену Васојевићком. Нека му је вјечна слава и хвала! Амин!- закључио је Киковић.
5. ПРОФ. ДР MAРКО КНЕЖЕВИЋ
Марко Кнежевић рођен је 1933. године у Новшићу код Плава у Црној Гори, од оца Вучеље и мајке Милке (рођ. Јокић). Основну школу завршио у родном мјесту, нижу реалну гимназију у Андријевици, а вишу реалну у Беранама. Дипломирао је географију на Природно-математичком факултету у Београду 1959. године, гдје је и магистрирао 1979. Докторирао је на Природно-математичком факултету у Приштини 1990. године са темом „Географски поглед на туристичке потенцијале Проклетија“.
Радну каријеру почиње 1. септембра 1960. као професор географије у Основној школи у Плаву. Од септембра 1965. октобра 1969. Био је професор, а затим помоћник директора новоформирног Подручног одјељења беранске гимназије „Панто Малишић“ у Плаву. Прерастањем тог Одјељења у самосталну гимназију, одлуком Скупштине општине Плав, 31. X 1969. године, наставио је рад у тој установи као директор, а затим професор географије. Краће вријеме 1977. и 1978. године био директор Угоститељског предузећа „Плавско језеро“ у Плаву. Школске 1984/85. наставио радни однос на Одсјеку за географију Природно-математичког факултета у Приштини. До 1992. године радио као предавач, затим доцент, а од 1996. године до пензионисања (2000) као ванредни професор. За то вријеме (6 година) обављао је дужност шефa Одсјека за географију ПМФ. Предавао је предмете: Туристичка географија (изборни), Картографија, Математичка географија, Економска географија, Дешифровање аерофото снимака и Методика наставе географије. Био је и руководилац пројекта „Физичко-географски процеси на Косову и Метохији“ и главни и одговорни уредник Зборника радова Одсека за географију ПМФ у Приштини.
Објавио је више од 80 научних и стручних радова, међу којима и књиге „Плавско-гусињски регион – услови за развој туризма“, „Туристички ресурси и потенцијали Проклетија“и "Велика и Новшиће - завичајна монографија". Учествовао је у изради неколико студија и просторно-урбанистичких планова, резцензирао и промовисао бројне књиге. Бави се и публицистиком и периодиком. Објављивао је текстове у "Политици", "Побједи", "Просвјетном раду" и другим листовима. Сада објаљује чланке у дневном листу "ДАН" и радове у часопису "Глас Холмије", чији је уредник проф. Горан Киковић. Радове су му објављивали и бројни други часописи, међу којима: "Гласник Српског географског друштва", "Токови", "Географска истраживања" "Универзитетска мисао" и др. Учествовао је са саопштењима на више од 20 научних и стручних скупова, већином међународног значаја. Ужа специјалност му је планински туризам, али је, поред бројних радова и студија из те области, објавио и радове из домена демографије, топонимије, пољопривреде, саобраћаја, економске географије, екологије и других научних дисциплина. Готове све радове објавио је на српском језику и ћириличном писму, због чега је добио ВЕЛИКУ ПОВЕЉУ Удружења књижевника, пјесника и умјетника "Горска вила" из Подгорице.
Живи у насељу Лимски Мост у Брезојевицама код Плава. Има синове из првог брака Николаја и Александра и кћерку Биљану, који су завршили факултете. Сада је у браку са Миром Радојевић из Косовске Митровице.
Захвалност проф.др Марка Кнежевића
Изражавам велику захвалност Удружењу ратних добровољаца 1912-1918. и часопису Глас Холмије на додијељеној награди. Ово признање и његово уручивање на видовданским свечаностима у Дому културе у Беранама за мене значи много. Нијесте ме заборавили и на најбољи начин сте презентовали моје стваралаштво посебно добринос у проучавању прошлости Васојевића и Плавске жупе, као и допринос у очувању и афирмацији ћирилице и српског језика. Награда ми је утолико дража што носи име истакнутог ствараоца Радомира Губеринића и што су је потписали проф. Горан Киковић и Миличко Трифуновић као и чланови жирија Давид Лалић, Живко Бјелановић и Милан Цимбаљевић. Посебну захвалност дугујем пјеснику Давиду Лалићу на успјешној промоцији мог стваралаштва на видовданским свечаностима.
Прилог припремио Давид Лалић